Čudesna priča...

Ima li ustajanja bez pada
Iz beznađa rađa se nada
Bez tame ni svjetlosti ne bi bilo
I dobro i loše u nama se skrilo

Život je rijeka što zavojito teče
Blista danom, čini se mutna u veče'
I jedno i drugo dar je od neba
Kad čovjek traži, dobije što treba

Svi svemiri iz naših srca rastu
Stvaramo snjegove il' proljetnu lastu
Sve što se zgodi ogledalo je duše
I kad se čuda grade i kad se ruše

Kad padnemo, ne krivimo druge
Radosti nema bez poznavanja tuge
Sva sjećanja kasnije postanu zlato
Čovjek je stvoren da uči, baš za to

Spoznajmo sebe, ne trebamo druge
Svi smo mi boje jedne te iste duge
Zavist i ljubomora uzalud nas muče
Isto kao i mi, i drugi samo uče

U svakoj bajci i dobro je i zlo
Život nije ništa drugo nego to
Čudesna priča i tame i sjaja
Vrijedna pričanja do sretnog kraja

Autor: Darko Balaš